Јован Јовановић Змај Брат и сеја
Он јој каже: “Мила сејо!”
Она њему: “Мили брате!”
На столици једној седе,
Па из књиге једне чате.
Над њима је анђ’о слоге,
Праве среће чувар прави;
И ја молим вишњег Бога
Да их никад не остави,-
И да свугде српска деца
Буду сестре, браћа мила,
А над њима анђ’о слоге
Да развије своја крила.
Привет! я щас нахожусь в твоем городе, может встретимся? пообщаемся..;)